| |     русский | english  
Насловна
ЊЕГОВА ЕКСЕЛЕНЦИЈА ИЗВАНРЕДНИ И ОПУНОМОЋЕНИ АМБАСАДОР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ Г-н МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ

БИОГРАФИЈА

Мирослав Лазански је рођен у Карловцу, гимназију „Јован Дучић“ завршио је у Требињу, а Правни факултет у Загребу. Војни рок је служио 1977. године у Битољу, у саставу 41. пешадијске дивизије ЈНА, где је и одликован Медаљом за војничке врлине. Носилац је и Ордена части Републике Српске.

Каријеру новинара почео је као студент у загребачком „Полету“, да би наставио пишући за „Вјесник“, „Данас“ и „Старт“. Још тада је био војно-политички коментатор целе куће „Вјесник“. И док је био у Загребу писао је за „Политику Експрес“ и НИН. У марту 1991. Лазански долази у „Политику“, да би 1996. прешао у „Вечерње новости“, одакле се вратио у „Политику“ 2001. године.

Мирослав Лазански је имао колумну и у грчком листу „Катимерини“ и у јапанском „Дајмонд викли“. Извештавао је са ратишта у Бејруту, из рата Ирака и Ирана 1982-1988, Авганистана 1985-1989, „Пустињске олује“ 1991, из Чеченије 1996. и 1999, из Заира 1997, из Ирака 2003, Јемена 2010, Либије 2011, Сирије у три наврата, Сомалије, са Крима…

Мирослав Лазански је интервјуисао два Врховна команданта НАТО-а, генерала Бернарда Роџерса 1982. и генерала Џона Галвина 1990, три маршала Совјетског Савеза, Сергеја Ахромејева 1982, команданта Варшавског уговора Виктора Куликова 1986, и министра одбране СССР-а Дмитрија Јазова 1988, команданта Совјетске ратне морнарице адмирала Владимира Чернавина 1988, шефа КГБ-а генерала армије Владимира Крјучкова 1991, команданта Хемијских снага СССР-а генерала Петрова 1989, генерале Червова 1995. и Громова 1989, министра одбране Русије Игора Родионова 1997.

Мирослав Лазански интервјуисао је и команданта Стратешке ваздушне команде генерала Бенија Дејвиса 1983, команданта Војне академије „Вест поинт“ генерала Скота 1983, шефа поморских операција америчке Пацифичке флоте адмирала Хантингтона Хардистија 1983, његовог заменика адмирала Томаса Кинебруа 1983, шефа штаба команде НАТО-а за Атлантик адмирала Пола Спира 1983, заменика команданта Војне академије „Форт Левенворт“ генерала Крозбија Сента 1983, команданта британске флоте у рату за Фолкланде адмирала Џона Вудворда 1982, команданта „Рата звезда“, односно програма СДИ, америчког генерала Џејмса Абрахамсона 1986.

Мирослав Лазански је интервјуисао и министре одбране Норвешке Joхана Јоргена Холста 1987, Мађарске – генерала Ференца Карпатија 1988, Румуније – генерала Василе Милеу 1988, шефа политичке управе румунске војске генерала Илију Чаушескуа 1989, председника Румуније Николае Чаушескуа 1989, заменика шефа Генералштаба румунске војске генерала Штефана Гушу 1989, министра одбране Бугарске генерала Добри Џурова 1988, министра одбране Авганистана генерала Шах Наваз Танаја 1988, председника Авганистана Наџибулаха 1989, шефа Генералштаба јапанске војске генерала Нишимота 1994, команданта Еврокорпуса генерала Хелмута Вилмана 1995, шефа Генералштаба италијанске војске адмирала Гвида Вентуронија 1996, министра одбране Јужноафричке Републике Џоа Модисеа и шефа Генералштаба те земље генерала Џорџа Меринга 1997, команданта руских снага у Чеченији генерала Генадија Трошева 1999, команданта Војне академије „Вест Поинт“ Вилијама Ленокса 2002, министра одбране Словеније Антона Гризолда 2003, шефа Генералштаба Италије адмирала Ђампаола ди Паола 2004, заменика министра спољних послова Русије Владимира Чижова 2004, заменика шефа ФСБ-а Сергеја Игнатченка 2004, гувернера Токија Шинтаро Ишихару 2004, гувернера Окинаве Кеичи Инамине 2004, министра одбране Белорусије генерала Леонида Малцева 2005, начелника Генералштаба Кине генерала Чен Бингдеа 2008. Команданта Националне гарде Охаја генерала Грегори Вејта интервјуисао је 2008, министра одбране Бугарске Николаја Цонева 2009, начелника Генералштаба Бугарске генерала Златана Стојкова 2009, министра одбране Јемена генерала Мухамеда Насера Ахмеда 2010, шефа Генералштаба Украјине генерала армије Сергеја Кириченка 2009, шефа Генералштаба Русије генерала армије Николаја Макарова 2010, министра одбране Аустрије Норберта Дарабоша 2011, генерала Леонида Ивашова 2012, председника Русије Владимира Путина 2014, председника Белорусије Александра Лукашенка 2014, председника Сирије Башара ел Асада 2015.

Мирослав Лазански је аутор осам књига, два документарна филма и десет ТВ серијала. Ожењен је Тамаром, имају сина Александра.



Амбасадор
ЊЕГОВА ЕКСЕЛЕНЦИЈА ИЗВАНРЕДНИ И ОПУНОМОЋЕНИ АМБАСАДОР РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У РУСКОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ Г-н МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ
Биографија